Шољица добре кафе

Група студената, сада успешни пословни људи, дошли су у посету професору са факултета. Разговор је врло брзо прерастао у жалопојке на свакодневна животна дешавања која прати журба, стрес, исцрпљеност, умор. Причали су о хиперактивном модерном свету, да немају времена за себе и породицу, за опуштање у миру и тишини.

Професор их је слушао с пуном пажњом и саосећањем. 

”Чини ми се да вам треба шољица добре кафе”, рекао је и повукао се у кухињу.

Вратио се с великим лонцем из којег се пушила кафа и са целим асортиманом шољица.

Свака је била другачија. Било је ту порцеланских, пластичних, стаклених, папирних, кристалних, керамичких, окрњених ...

Неке су изгледале скупоцено, као да су стигле с двора последњег руског цара, друге су изгледале сасвим обично, треће су биле окрњене и улупљене…

“Изволите, послужите се.”

Кад су сви бивши студенти имали шољицу у руци, професор је приметио:

”Лепе и скупоцене зачас су плануле. На столу су остале, недирнуте, окрњене, обичне и јефтине шољице.

За себе желите и узимате само најбоље, а ипак, изглед шољице не доприноси укусу.

Лепша посуда обично је само скупља,  а често и замагљује оно што испијамо.

Свима вам је у ствари требала добра кафа, а не шољица. Ипак сте посегнули за најбољом. А онда сте наставили меркајући туђе шољице.

Кад се ухватите у вртлог стреса и незадовољства, сетите се да је кафа попут живота, а посао, новац и положај у друштву су попут шољице. Шољица не дефинише, нити мења квалитет живота који живимо.

Понекад, концентришући се само на шољицу, пропустимо уживање у доброј кафи.

„Најсрећнији људи немају све најбоље, они извуку најбоље од свега.
Живе једноставно, говоре љубазно, воле великодушно”

Колеба се душа у телу

Неопходну равнотежу у човеку врло често одржавају супротне тежње.

Тежња, јака као нагон, за кретањем (“стремљење да се некуда стигне“),

ка променама, ка тражењу новог и другачијег насупрот тежњи да се остане у миру,

у одређеном сигурном положају који не жели промене.

Ако једна тежња надвлада или преовлађује може доћи до губитка равнотеже

(опасни и озбиљни проблеми).

Академик Владета Јеротић каже да је поменута равнотежа у животињском свету остварена скоро па идеално. Животиња се креће или мирује онолико колико је потребно за одржавање живота. Спољашња угроженост природне равнотеже у животињи доводи до борбе "прса у прса" или до бекства.

"Тјело стење под силом душевном

колеба се душа у тјелу" (Његош)

Kineski zid i ljudski karakter

"Kada su Kinezi odlučili da žive u miru, izgradili su Kineski zid.
Mislili su da ga zbog njegove visine, dužine i čvrstine niko neće preći. 

Tokom prvih 100 godina postojanja Zida, Kinezi su napadnuti 3 puta. 

Svaki put neprijateljske snage su podmitile čuvare Zida i bez muke ga prešle.
Greška je bila u tome što su izgradili Zid, ali nisu izgradili karakter ljudi. 
Jedan orijentalista to je objasnio ovim rečima:
Želite li da uništite jednu civilizaciju, na raspolaganju su vam tri načina:
1. uništite porodicu
2. uništite odgoj i obrazovanje
3. obezvredite uzore.
1. Porodica se uništava omalovažavanjem uloge majke, pa se žene počinju stideti zato što su majke ili što su domaćice!
2. Umanjite vrednost i poštovanje učitelja u društvu, tako da ih učenici preziru!
3. Kako biste uklonili uzore, smanjite vrednost učenih ljudi i niko ih neće slušati i slediti!
Prepoznajete li takvu zemlju?"(1)

(1) preuzeteo sa neta

Тркач Добра

Тркач Добра[1]

Никола Тесла нам самоуверено оставља поруку:

„Када наука почне да се бави невидљивим стварима, напредоваће за неколико деценија више него за све векове до сада“.

Иако нисмо сви научници, да ли да сумњамо у овакву Теслину визију будућности науке?

Оно што остаје као сумња јесте да ли ће такав заокрет у науци моћи да промени устаљену, конзервативну природу Човека распетог између Добра и Зла.

„Добро и Зло трче заједно као оно код Платона, када су у двоколицу упрегнута два вранца, бели и црни. У каквом су они чудном спрегу?“

Што се више трудимо и заиста чинимо Добро, већа је вероватноћа да ће све могуће препреке (искушења како говоре хришћани) на томе путу постајати веће. Што чешће свесно (и више несвесно) Човек чини Зло другима – али увек онда и себи – појављују се чудне опомене човеку, унутра и споља. Да ли је то праг препознавања Зла? Да ли то значи или не значи почетак кајања и покајања? „Преовладаће онај драгоцени језичак-показатељ на вечној ваги човековог живота – који представља сопствено искуство“.

Када Човек  (сада све свесније) чини Добро другима осећа у себи прилив енергије. Када чини Зло другима, а и себи (још увек чешће несвесно) осећа у себи да му је лоше, да му је зло.

Да ли се трка Добра и Зла може посматрати упоредо, паралелно кроз историју човечанства?

Да ли треба поћи на пут, на коме нас чека „борба непрестана“ (Његош)?

Надамо се да ће временом у дугом и упоредном трчању Добра и Зла победу извојевати тркач Добра.

Да ли ће се неке загонетке до краја решити?

---

[1] Инспирисан књигом, „Добро и Зло трче заједно“ од академика Владете Јеротића одакле су и преузети неки делови текста.

Смешни смо - мала истина

"Не треба нас забрињавати ни помисао да смо смешни, није ли тако? Јер, то је истина, смешни смо, лакоумни, имамо лоше навике, досађујемо се, не знамо гледати, не схватамо, ама, сви смо ми такви, и ви, и ја, и они! Ваљда се не вређате што вам тако у лице говорим да сте смешни? А ако је тако, зар нисте онда добра грађа? Знате, по мом мишљењу, каткад је чак и добро бити смешан, па и боље је: људи лакше могу опростити један другоме, лакше се и помире; не може се ипак одједном све схватити, не може се почети одмах од савршенства! Да бисмо постигли савршенство, треба најприје много тога не схватати! А ако пребрзо схватимо, можда и нећемо добро све схватити."

IT MATURA 2017

Čitam i dobijam informacije o masovnom padanju na stručnom maturskom ispitu na oglednom zanimanju Elektrotehničar informacionih tehnologija.

Najbolji djaci upisuju Informacione tehnologie, a rezultati na maturskom ispitu – katastrofa 

(uz demanti vlasti i pomoći nastavnika u "dobro organizovanim školama").

Poenta ovog  maturskog ispita jeste: zadatke-testove iz stručnih predmeta škola dobija iz Ministarstva i rade se u svim školama koje obrazuju IT tehničare.

Škole koje su želele po svaku cenu da dobiju popularno zanimanje, bez stručne i kadrovske pripreme, sada mogu da traže izgovore i opravdanja. Žalbe, ponavljanje testa i slično. Ćutanje, zataškavanje, pod tepih.

Suština lošeg rezultata je u neradu djaka i nepripremljenosti predavača.

Za izbor predavača za uže stručne predmete (na primer: programiranje koje se uči 4 god.) nema jasnih kriterijuma, samo formalno – odgovarajuća diploma. 

Nastavnici blisku rukovodstvu škola dobijaju najbolja odeljenja (IT odeljenja su po pravilu najbolja) samo ako ispunjavaju formalne uslove. Da li su stručni za pojedine uže stručne predmete (pomenuto programiranje), da li su se usavršavali i pripremali, ne proverava se niti je testiranje predvidjeno od strane poslodavca.

Diploma je garant i kraj.
Uče nastavnici, uče sa njima i djaci.
Opšte je poznato kao ozbiljne firme vrše izbor kandidata za specifične uže stručne oblasti.
Zanimljivo je a malo poznato javnosti:

Poslodavac i direktori škola su insistirali da predavači u oglednim IT odeljenjima budu prof. sa licencom (položen državni ispit) a to praktično znači prof. iskusniji, stariji, koji su po starim programima završili fakultete. Mladji profesori pristigli sa fakulteta koji su studirali po novijim programima nisu ispunjavali formalni uslov da predaju jer nemaju licencu. 

Polaganje za licencu se odugovlači iako se profesori blagovremeno prijave. Čekaju da budu pozvani.
Sve tako do maturskog ispita i evo rezultata – padaju na ispitu kao snoplje žita po Šumadiji.
Sve slabosti obrazovnog sistema u masovnom padu.

Za očekivati je da se uradi detaljna analiza, da se uočene greške i propusti otklone, da se čuje mišljenje struke a ne samo administracije. 

Djaci i roditelji, bliži se upis, dobro analizirajte, pribavite prave informacije, ne stidite se da se savetujete. Nije dovoljna samo želja i da se vole kompjuteri, igrice i površni lako dostupni sadržaji sa interneta. Informacione tehnologije i pomenuto programiranje jesu popularni, jeste to osnov modernih tehnoloških sistema, jesu sastavni deo svakodnevnog života ali nije lako ovladati znanjem i veštinama IT-a. Nema trikova, foliranja na primer: kao strani jezik ili znaš ili neznaš ili znaš do odredjenog nivoa.

Težak je put do udobnog posla programera i priznatog IT stručnjaka. Treba da znate šta vas čeka i da budete spremni za rad i stalno usavršavanje.

Ova generacija 2017 je pala na ispitu, pali su, da li su padu bili skloni?

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pao_svaki_deveti_srednjoskolac_.55.html?news_id=218480

Šoljica kafe sa prijateljima

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe.

Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis.

Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.

Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica.Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska.

Kada je sipao pesak u teglu, on je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli.

Pitao je još jednom da li je tegla puna !? Studenti su odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu.Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.

Sada, rekao je dok je smeh zamirao, hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život.

Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strašno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto.Pesak predstavlja preostale stvari, male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.

Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.

Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru.

Prvo se pobrinite za teniske loptice — stvari koje su vam zaista važne.

Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.

Profesor se nasmejao: Drago mi je da ste pitali.

Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.

Podelite ovo prijateljima!