Неопходну равнотежу у човеку
врло често одржавају супротне тежње.
Тежња, јака као нагон, за
кретањем (“стремљење да
се некуда стигне“),
ка променама, ка тражењу новог
и другачијег насупрот тежњи да се остане у миру,
у одређеном сигурном положају који
не жели промене.
Ако једна тежња надвлада или
преовлађује може доћи
до губитка равнотеже
(опасни и озбиљни проблеми).
Академик Владета Јеротић каже да је поменута равнотежа у животињском свету остварена скоро па идеално. Животиња се креће или мирује онолико колико је потребно за одржавање живота. Спољашња угроженост природне равнотеже у животињи доводи до борбе "прса у прса" или до бекства.
"Тјело стење под силом душевном
колеба се душа у тјелу" (Његош)
Нема коментара:
Постави коментар