Шољица добре кафе

Група студената, сада успешни пословни људи, дошли су у посету професору са факултета. Разговор је врло брзо прерастао у жалопојке на свакодневна животна дешавања која прати журба, стрес, исцрпљеност, умор. Причали су о хиперактивном модерном свету, да немају времена за себе и породицу, за опуштање у миру и тишини.

Професор их је слушао с пуном пажњом и саосећањем. 

”Чини ми се да вам треба шољица добре кафе”, рекао је и повукао се у кухињу.

Вратио се с великим лонцем из којег се пушила кафа и са целим асортиманом шољица.

Свака је била другачија. Било је ту порцеланских, пластичних, стаклених, папирних, кристалних, керамичких, окрњених ...

Неке су изгледале скупоцено, као да су стигле с двора последњег руског цара, друге су изгледале сасвим обично, треће су биле окрњене и улупљене…

“Изволите, послужите се.”

Кад су сви бивши студенти имали шољицу у руци, професор је приметио:

”Лепе и скупоцене зачас су плануле. На столу су остале, недирнуте, окрњене, обичне и јефтине шољице.

За себе желите и узимате само најбоље, а ипак, изглед шољице не доприноси укусу.

Лепша посуда обично је само скупља,  а често и замагљује оно што испијамо.

Свима вам је у ствари требала добра кафа, а не шољица. Ипак сте посегнули за најбољом. А онда сте наставили меркајући туђе шољице.

Кад се ухватите у вртлог стреса и незадовољства, сетите се да је кафа попут живота, а посао, новац и положај у друштву су попут шољице. Шољица не дефинише, нити мења квалитет живота који живимо.

Понекад, концентришући се само на шољицу, пропустимо уживање у доброј кафи.

„Најсрећнији људи немају све најбоље, они извуку најбоље од свега.
Живе једноставно, говоре љубазно, воле великодушно”