Отров, који је потпуно затровао
поступке фарисеја, састоји се у томе што они
“Сва дјела своја чине
да их виде људи,
да им се клања по
улицама и да их људи зову: равни, равни“
(Мт. 23:5,7).”
Циљ њиховог деловања је
достизање славе пред другим људима.
Фарисеј све чини ради похвале
људске: „Мудар у властитим очима".
Он воли да његова
милостиња и пост и молитва имају сведоке.
Средство за достизање
циља је лицемерје.
Карактер фарисеја је
лицемерје.
„Чувајте се квасца
фарисејскога, који је лицемерје“ (Лк. 12,1).”
Деловање фарисеја прожето
је лицемерјем које се рађа од сујете.
Временом, самољубљем,
од сујете настаје безумна и слепа страст ‐ гордост.
Гордост: нема смирења,
нема милосрђа, нема покајања, нема праштања.
Срце фарисеја је
надмено и гневно. Осуђује и презире ближње.
Они су превиђали оно
што је важно: љубав, покајање, праштање.
Нема коментара:
Постави коментар