Pedeset dolara na sat

Napomena:
Lepe li priče, preuzeto negde sa neta, malo oblikovano i evo objavljujem!

Čovek se vratio s posla, kasno, umoran i nervozan. U sobi ga dočekuje sedmogodišnji sin.

- Tata, mogu da te pitam nešto?
- Da, naravno, sine, reci, šta je? Tata, koliko zarađuješ na sat?
- Zašto me to pitaš? Šta se to tebe tiče? - kaže ljutito.
- Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?
- Ako već moraš i to znati, zarađujem 50 dolara na sat!
- Oh, odgovori dečak, spuštene glave.
- Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?
Otac je bio besan:  

- Da ti pozajmim 25 dolara, da kupiš nekakvu igračku, sličice ili slične besmislice i gluposti! Okreni se i idi u sobu, kasno je, vreme je za spavanje. Ne radim ja, svaki dan, za dečje gluposti! Hm.
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je sedeo i postajao još ljući zbog dečakovog pitanja... kako se samo usuđuje... takva pitanja, samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se odmorio, smirio, razmislio:
- Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno, ne pita često, ne traži novac...
Čovek je otišao u dečakovu sobu, otvorio vrata. 

- Jesi zaspao, sine? - upitao je. 

- Ne, tata, budan sam. - odgovori dečak. 

- Razmišljao sam... možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan na poslu i iskalio sam bes na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.
Dečak se uspravi smešeći se. 

- Oh, hvala ti tata, povikao je. 

Tada, ispod jastuka, izvuče snop zgužvanih novčanica. Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dečak je polako izbrojao novac i pogledao oca.
- Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?
- Zato što nisam imao dovoljno, tata, a sada imam. - odgovori dečak.
Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije.
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve nas koji naporno radimo. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo bar neko vreme s onima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se i „podeli tih 50 dolara” s nekim koga voliš.

Portfolio (ni)je (port)foliranje

Još jedno čudo u nizu čuda našeg obrazovnog sistema jeste tzv. PORTFOLIO za nastavnike. Školama i nastavnicima je naložena izrada portfolia, a da nikome nije jasno kome i čemu to služi. Portfolio treba da sadrži biografske podatke, podatke  o kretanju tokom službe, ko smo, koje su nam dobre, a koje loše strane, šta treba da unapredimo, primere dobre i loše prakse, sertifikate o usavršavanju i svašta nešto. Pisani materijal će se čuvati u posebnim registratorima i podnosiće se na uvid po zahtevu kontrolora iz Ministarstva prosvete. Čuvaće ga nastavnici kod kuće, a neki će verovatno završiti pod katancem i ključem u Školi. U suštini, kada se popuni i sredi, skupljaće prašinu u nekom ormanu. Kako će portfolio u prašnjavim fiokama pomoći unapredjenju nastavnog procesa, kvalitetu nastave i, u krajnjoj liniji, ono što je najbitnije, kakva je korist djacima od još jedne ujdurme birokratije?

Nastavnike za mišljenje niko i ne pita, naređuje im se i propisuje šta i kako da rade. Zato nije ni čudno da nastavnici mnogo toga primenjuju ne zato što su ubeđeni da je to praktično korisno, već zato što im je to naređeno.

Kontrolori se postavljaju iznad nastavnika, popuju im kako treba i kako moraju da rade! Oni su moćnici koji sa visine superiorno i nadmeno posmatraju i vrednuju rad Škole.

Takva je školska praksa sa portfoliom.

p.s. Registratore distribuiraju Agencije “bliske” Ministarstvu prosvete.

p.s. U najavi novo zanimanje "Menadžer za portfolio"  

Dovoljan dva!

Svakodnevno pitanje u našim školama. Profesore, šta treba za dvojku?

Srednje škole suočavaju se uglavnom sa kontradiktornim situacijama.

Ako se opredele da podižu kvalitet rada, postave veće zahteve za zaposlene i učenike može se očekivati da će se broj učenika smanjiti. Učenici će linijom manjeg otpora na visoko postavljene kriterijume i ciljeve odgovoriti prelaskom u drugu školu gde očekuju lakše dostizanje svog cilja a on se uglavnom svodi na to da se razredi završe i da se dođe do diplome. Škole s druge strane, ako se broj đaka smanjuje dolaze u situaciju da zaposleni ostaju bez pune norme časova a u krajnjoj liniji i bez posla dakle egzistencijalni problemi. Po slobodnoj proceni Gimnazije i umetničke škole su u nešto boljoj situaciji po tom pitanju nego srednje stručne škole. Opet, daleko je više učenika u stručnim školama (oko 75%).

Srednje stručno obrazovanje i vaspitanje treba da obezbedi mogućnosti i uslove svakom pojedincu da stekne znanja, veštine, sposobnosti radi efikasnog uključivanja u svet rada ili za nastavak školovanja. Sticanje stručnih kompetencija je samo potreban uslov za zapošljavanje ili samostalno započinjanje posla. Opšta kriza, ekonomski, tehnološki i ukupni društveni razvoj zemlje dodatna su prepreka na putu do posla.

Slabosti su brojne: opremljenost škola u svakom smislu, neusaglašenost obrazovnih profila  sa strukturom privrede i njenim potrebama (školovanje profila za kojima ne postoji potreba ili ima viškova na tržištu rada, dok na drugoj strani nema upisa na pojedina zanimanja koja su potrebna tržištu),  prevaziđeni nastavni planovi i programi kao i udžbenici pisani po tim programima, problemi oko obezbeđenja kvaliteta praktičnog dela nastave u školi i van škole (radna praksa), pri čemu nema akreditovanih radnih mesta i instruktora za praktičnu obuku, nema podsticaja za preduzeća koja bi mogla da obezbede kvalitetnu praksu učenicima.

Mogućnosti u realnoj situaciji nisu baš brojne. Postoji potreba da stručnom kvalitetnom radnom snagom posebno u oblastima digitalnih tehnologija koje se ubrzano razvijaju. Poslodavac se ponaša tako da traži radnike koji vrlo brzo ili odmah mogu da ovladaju poslom što je jako teško bez predhodnog radnog iskustva i kvalitetne radne prakse. Kvalitetna radna praksa uz podsticaj preduzećima (poreske olakšice i slično) je ralana mogućnost i u obostranom je interesu.

Vraćamo se na početak, pitanje ili dilema!? Opisana delimična i izdvojena kontradiktornost treba da navede sve učesnike procesa u obrazovnom sistemu na potpuno drugačije razmišljanje i pristup a time i potpuno nove reči i dela.

 “Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi”. Albert Einstein

“Obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje”. Claus Moser

“Neuspeh je uspeh ako nešto iz njega naučimo”. Malkom Forbes

Solarna energetika

Uporno sam pokušavao da pronadjem podatak: Kolika je instalisana snaga fotonaponskih elektrana u Srbiji koje su priključene na energetski sistem? Nema, čeka se i odgovor nadležnih, onih koji treba da znaju ili mogu da sračunaju. Elektronski sam postavio pitanje Ministarstvu energetike, čekam odgovor.

Solarna energetika je mnogo aktuelna, mnogo više  u odnosu na "osamdesete", kada se moja malenkost, kao mladi diplomac ETF-a, bavila alternativnim izvorima energije, posebno Fotonaposnkim pretvaranjem energije sunčevog zračenja u el. energiju. Daleka budućnost iz te perspektive došla je brže nego što sam se nadao. Tehnička i stručna pitanja su dobila odgovore, razvoj je ispostavio rezultate. Sistemska i administrativna  rešenja se i dalje traže. Npr, mala elektrana od 5kW na krovu el. tehničke škole Rade Končar - Beograd, priključena je i radi na sistemu, a čekalo se više od godinu dana za dozvole i ugovore. Ako je čekanje za razne papire srazmerno instalisanoj snazi, šta reći, potencijalni investiori će reći.: Hvala lepo i dovidjenja, žurimo!

Sekcija za Sunčevu energiju Privredne komore Srbije je održala sastanak pre nekoliko dana. Predsedavajući su izneli pohvale za interesovanje i posećenost skupu. Interesantno, nema informacije o skupu ni na sajtu Komore. Na Skupu je izneto zanimljivo izlaganje od strane iskusne profesorke, o Solarnoj energetici one velike zemlje (SFRJ), o početnim uspesima, praktičnim rešenjima i svetskim dostignućima. Uočava se, stara priča i problematika: malo aktuelnih realizovanih projekata, ni blizu onih medijskih priča o velikim projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije. Kažu nadležni da su podsticajna sredstva za isporuku el. energije iz obnovljivih izvora energije prosto planula - nema više, a da li će biti, e to će rešiti nova administracija. Tako se priča ponavlja iznova, problemi koji su bili "osamdesetih" i sada su tu, umnoženi i usloženi.

Neka nas sunčevi zraci ovog lepog početka proleća u Beogradu, podsete i podstaknu da potencijal sunčevog zračenja iskoristimo i da na pravi način energiju prirode uskladimo sa energijom znanja i novim tehnologijama.

Zainteresovani mogu pogledati linkove:
http://www.piko-solar-portal.de/PlantViewCharts.aspx
http://www.telegraf.rs/vesti/883076-skola-prodaje-struju-eps-u-video