Dovoljan dva!

Svakodnevno pitanje u našim školama. Profesore, šta treba za dvojku?

Srednje škole suočavaju se uglavnom sa kontradiktornim situacijama.

Ako se opredele da podižu kvalitet rada, postave veće zahteve za zaposlene i učenike može se očekivati da će se broj učenika smanjiti. Učenici će linijom manjeg otpora na visoko postavljene kriterijume i ciljeve odgovoriti prelaskom u drugu školu gde očekuju lakše dostizanje svog cilja a on se uglavnom svodi na to da se razredi završe i da se dođe do diplome. Škole s druge strane, ako se broj đaka smanjuje dolaze u situaciju da zaposleni ostaju bez pune norme časova a u krajnjoj liniji i bez posla dakle egzistencijalni problemi. Po slobodnoj proceni Gimnazije i umetničke škole su u nešto boljoj situaciji po tom pitanju nego srednje stručne škole. Opet, daleko je više učenika u stručnim školama (oko 75%).

Srednje stručno obrazovanje i vaspitanje treba da obezbedi mogućnosti i uslove svakom pojedincu da stekne znanja, veštine, sposobnosti radi efikasnog uključivanja u svet rada ili za nastavak školovanja. Sticanje stručnih kompetencija je samo potreban uslov za zapošljavanje ili samostalno započinjanje posla. Opšta kriza, ekonomski, tehnološki i ukupni društveni razvoj zemlje dodatna su prepreka na putu do posla.

Slabosti su brojne: opremljenost škola u svakom smislu, neusaglašenost obrazovnih profila  sa strukturom privrede i njenim potrebama (školovanje profila za kojima ne postoji potreba ili ima viškova na tržištu rada, dok na drugoj strani nema upisa na pojedina zanimanja koja su potrebna tržištu),  prevaziđeni nastavni planovi i programi kao i udžbenici pisani po tim programima, problemi oko obezbeđenja kvaliteta praktičnog dela nastave u školi i van škole (radna praksa), pri čemu nema akreditovanih radnih mesta i instruktora za praktičnu obuku, nema podsticaja za preduzeća koja bi mogla da obezbede kvalitetnu praksu učenicima.

Mogućnosti u realnoj situaciji nisu baš brojne. Postoji potreba da stručnom kvalitetnom radnom snagom posebno u oblastima digitalnih tehnologija koje se ubrzano razvijaju. Poslodavac se ponaša tako da traži radnike koji vrlo brzo ili odmah mogu da ovladaju poslom što je jako teško bez predhodnog radnog iskustva i kvalitetne radne prakse. Kvalitetna radna praksa uz podsticaj preduzećima (poreske olakšice i slično) je ralana mogućnost i u obostranom je interesu.

Vraćamo se na početak, pitanje ili dilema!? Opisana delimična i izdvojena kontradiktornost treba da navede sve učesnike procesa u obrazovnom sistemu na potpuno drugačije razmišljanje i pristup a time i potpuno nove reči i dela.

 “Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi”. Albert Einstein

“Obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje”. Claus Moser

“Neuspeh je uspeh ako nešto iz njega naučimo”. Malkom Forbes