"ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ"

"Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци ... Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека ... Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда."

ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ

                                                                                           Ноам Чомски

1) ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ

Пажњу јавности преусмеравати са важних  проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Та метода се назива и "проблем-реаговање-решење". Треба створити проблем,  да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3) ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, "на кашичицу", месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

4) ОДЛАГАЊЕ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене јесте да се најављује  много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и "заједничка нада у бољу будућност" олакшава њихово прихватање.

5) УПОТРЕБА ЈЕЗИКА ДЕЦЕ

Када се јавности обраћа као кад се говори деци, постижу се два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6) БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7) НЕЗНАЊЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба  подстицати у прихватању  просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9) СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система.

10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. "Систем", заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

“Oбразовни ТВ програм”

Ако укуцате у вашем интернет претраживачу “образовни тв програм” шта добијате? Ништа и свашта!

Ниједна телевизија  нема образовни програм, нема ни РТС - јавни сервис, кажу “власништво грађана”. Постоји културно образовни програм који “упркос неповољним материјалним околностима, остварује своју мисију”. Тако мисли програмски одбор. Све некако  мислим (или нисам видео): „Образовног програма више нема” . Образовање колико знам и видим и даље постоји, како тако али постоји.  Додуше, прави “велику рупу у буџету” зарад плата “просветних радника” (код нас су просветни радници – учитељи и професори). Професори су трошак (тако мисле ови што кроје буџет, додуше, с времена на време га мало и прекроје, закрпе), образовни програм не зарађује (тако мисле власници, а са њима и уредници). Телевизија се прави да зарађује паре а може и да “буде у служби” власти а може и “all in one”. Свака емисија, сваки минут и секунда, на телевизији,  има задатак да заради паре. Ако нема “рејтинг”, нема гледалаца, нема пара, нема емисије. Сад се намеће и питање: публика –  “драги гледаоци”! Ценим и да публика има “рејтинг”. Можда то са телевизије гледају овако (власници и изабрани уредници): највише је неписмених, па онда долазе полуписмени и писмени, а академски грађанин је сваки десети.

Ко да прави програм, какав програм  и за кога? Па неће ваљда академик!

Novčana pomoć za opštinu Osečinu!

Opština Osečina je mala i nerazvijena varoš u jugozapadnoj Srbiji, u dolini reke Jadar.

Poplava je izazvala veliku materijalnu štetu tako da je svaka pomoć humanih ljudi korisna. Naše malo nekome mnogo znači.

“EU ORIJENT EKSPRES“

EU porede sa „Orijent ekspresom“. 

U tom „vozu“ postoje salon vagoni, vagoni za spavanje i ručavanje. U njima se vozi isključivo briselska birokratija, a u vagon za ručavanje zalaze i putnici iz prve klase, kada imaju da plate.

U drugoj klasi putuju oni koji su na vreme ušli u voz i dobro su profitirali od raznih bespovratnih kredita i pomoći.

U trećoj klasi se vozi takozvana sitna boranija.

U vagonu za prtljag (bagaž), stisnuti između sanduka i kofera, voze se naši susedi, stalno se nadajući da će ih možda nekada pustiti u treću klasu. Na kraju voza klackaju se tzv. „stočni vagoni“. Samo u njima još ima mesta, ukoliko oni iz salon-vagona i kola za spavanje uopšte nekome više i dozvole da uđu u voz.

Mnogi stručnjaci su ovakav „EU Orijent ekspres“, već osudili na propast…!? 

Šta će biti sa putnicima?

Није тешко заљубити се, тешко је то рећи

Живот је пун много драгоцених ствари. Неке од њих су оне без којих нико не би могао уопште да живи. Једна од њих, али дефинитивно најзначајнија је љубав.

Љубав је можда најјача и најснажнија веза која може постојати између људи. Наравно, постоје разне врсте љубави: према брату, другарици, неком хобију... По мом мишљењу, најлепша је љубав према оној посебној особи, оном специјалном дечаку без кога се осећаш празно и усамљено. Љубав према оном за кога имаш осећај да можеш све да му кажеш, оном који чини да ти срце куца убрзано, оном кога нико не може да замени, који те испуњава и поред кога си увек срећна. Свако треба да у свом животу има такву особу, јер без таквих осећања и емоција, ничији живот није потпун. Међутим, на осећања не можемо да утичемо, али без обзира колико су она дивна и колико те чине срећном, често је јако тешко објаснити их, како другима, тако и себи. Понекад осећаш као да те то ужасава и плаши. Помислиш да можеш и хоћеш свима да кажеш, али се ипак затвориш у себе и не можеш ни реч да проговориш. Мада, никад не треба одустати и заборавити своја осећања, колико год то некад било тешко.

Љубав је непроцењива и ништа не може да је замени. Такође, можда је и нешто најлепше на свету. Мада, она понекад тражи нека жртовања и мора се прећи преко разних препрека ради ње. Најтеже од свега је признати је самој себи, али кад се то превазиђе, све остало је лако. И то ме, коначно, доводи до закључка – није тешко заљубити се, тешко је то рећи.

Писани састав
Катарина М. Филиповић VII-5

Draga deco!

Draga deco,

ne osuđujte druge za svoje neuspehe.

Tražite uzroke vaših nesreća u vama samima.

I, ako niste zaslepljeni sujetom, vi ćete ih pronaći, a kada ih pronađete, bićete u stanju da se spasete od zla.

Lek od vaših nesreća je u vama samima.

Upamtite ove reči, koje bejahu talisman moga života:

Svako, ko drugom bol nanosi, čini zlo sebi.

Svako, ko pomaže drugome, pomaže sebi.

Neka nestane obmana ličnosti - i vi ćete zakoračiti na put pravednosti". (L.Tolstoj)

Lepe misli i mudrosti su tu, da nas podsećaju!