Није тешко заљубити се, тешко је то рећи

Живот је пун много драгоцених ствари. Неке од њих су оне без којих нико не би могао уопште да живи. Једна од њих, али дефинитивно најзначајнија је љубав.

Љубав је можда најјача и најснажнија веза која може постојати између људи. Наравно, постоје разне врсте љубави: према брату, другарици, неком хобију... По мом мишљењу, најлепша је љубав према оној посебној особи, оном специјалном дечаку без кога се осећаш празно и усамљено. Љубав према оном за кога имаш осећај да можеш све да му кажеш, оном који чини да ти срце куца убрзано, оном кога нико не може да замени, који те испуњава и поред кога си увек срећна. Свако треба да у свом животу има такву особу, јер без таквих осећања и емоција, ничији живот није потпун. Међутим, на осећања не можемо да утичемо, али без обзира колико су она дивна и колико те чине срећном, често је јако тешко објаснити их, како другима, тако и себи. Понекад осећаш као да те то ужасава и плаши. Помислиш да можеш и хоћеш свима да кажеш, али се ипак затвориш у себе и не можеш ни реч да проговориш. Мада, никад не треба одустати и заборавити своја осећања, колико год то некад било тешко.

Љубав је непроцењива и ништа не може да је замени. Такође, можда је и нешто најлепше на свету. Мада, она понекад тражи нека жртовања и мора се прећи преко разних препрека ради ње. Најтеже од свега је признати је самој себи, али кад се то превазиђе, све остало је лако. И то ме, коначно, доводи до закључка – није тешко заљубити се, тешко је то рећи.

Писани састав
Катарина М. Филиповић VII-5