Ја теби – ти мени!

У ресторану је седео професор Владета Јеротић са пријатељима. Један младић је хтео да их части пићем.

Пришао је, представио се и рекао да он професору Јеротићу много дугује, зато што су му његове књиге помогле у животу, па би хтео, на овај начин, да му се захвали.

Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:

„Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите.

Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.

Иначе то – ја теби, ти мени – је одраз племенске свести и основ корупције. Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно.

Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе.“

Преузето из: “Светосавског звонца“ бр. 9/2014.

Д Е Т И Њ Ц И

У трећу недељу пред Божић по Православном календару слави се овај празник. Тога дана ујутру рано или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш или обичан канап. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце има вишеструку символику. Прво, символизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим ситуацијама и споровима. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и "дреше" се, одужујући се онима који их вежу.

Riznica mudrosti: 

Rick Emerson

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!”

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!”

SMS stiže  (moderno nema šta), priliv sredstava na tekući račun, redovna plata, srednja škola …! Konačno je legla platica, umanjena, nego šta! Ništa od zahteva Sindikata, ni štrajk ne pomaže (a kad je pomogao profesorima, pitam se?). Linerano smanjenje plate za 10% od uplate pre smanjenja. Tako je najlakše. Po nekoj formuli trebalo je umanjiti osnovicu za 10% tako se ne umanjuju skromni dodaci koji za radni staž i dodatna zaduženja (4% za “razredno starešinstvo”). Ma to je viša matematika, ko bi se bavio time za nekoliko stotina dinara. Šta piše u poruci: priliv 21.970 din! Lepo, profesor sa punim radnim vremenom, staž 16 godina! To je danas celih 180 evra po srednjem kursu Narodne banke. Da upišemo, da se ne zaboravi. Sledeći deo će biti i manji kako kurs evra raste. Objašnjava nam guvernerka kao je to zbog slobodnog tržišta, zbog velike tražnje, zbog “geopolitičke situacije” i što “Investitori” kupuju evriće (pošteno zaradjene u našoj zemlji) kako bi isplatili “dividende” (to se obično sumira i radi na kraju godine). Profesori ovdašnji kao i kolege u “belom svetu” nisu na tim listama (nemam dokaze, al verujem da je tako) za isplatu dobiti a bogme i na tražnju ne utiču. To je za profesore “invarijantno”!

A smanjenje plate? Tako je odlučila naša Vlada a pohvale i pozdrave uputili su predstavnici “medjunarodne zajednice” (da li je to zajednica onih koji dele dividende?) i misije “finansijskih institucija” (čije su naše pare? pa njihove) a sve zarad napretka u procesu “evropskih integracija” (nepovratni proces i nema alternativu) i radi budućnosti (valjda,naše dece-naših djaka). Da preciziram “Smanjenje plata i penzija žrtva za budućnost“ (ministar finansija D. Vujović u jednom uglednom tabloidu). Do obećane budućnosti, “djaci ne smeju da trpe zbog plata i štrajka profesora” grme roditelji i prosvetne vlasti! Da li se to zove “spin” ili “spinovanje”? Zahtev da se plata ne smanji za 10%, čak i da se ispuni, ne rešava bitno status koji danas imaju zaposleni u školskom sistemu. Republički prosek plata je nedostižan iako su po obrazovanju daleko iznad proseka. Školski sitem je jedan, prosveta je jedna, drugog poslodavca da traže ne mogu (a privatnici – plaćaju kao i država) i tu je kraj, druge nema. Radi, ćuti, trpi do “svetle budućnosti”. Kakve su sreće profesori (sa ovakvim djacima na vlasti) i kad bi se obogatili, bogatsvo se ne bi cenilo, na ceni bi bile neke druge vrednosti.

“Budi dovoljno snažan da izdržiš ono što ne možeš da promeniš, dovoljno hrabar da promeniš ono što možeš i dovoljno mudar da razlikuješ to dvoje.”

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!” (Prof. Vladeta Jerotić)

"ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ"

"Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци ... Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека ... Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда."

ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ

                                                                                           Ноам Чомски

1) ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ

Пажњу јавности преусмеравати са важних  проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Та метода се назива и "проблем-реаговање-решење". Треба створити проблем,  да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3) ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, "на кашичицу", месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

4) ОДЛАГАЊЕ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене јесте да се најављује  много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и "заједничка нада у бољу будућност" олакшава њихово прихватање.

5) УПОТРЕБА ЈЕЗИКА ДЕЦЕ

Када се јавности обраћа као кад се говори деци, постижу се два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6) БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7) НЕЗНАЊЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба  подстицати у прихватању  просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9) СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система.

10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. "Систем", заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

“Oбразовни ТВ програм”

Ако укуцате у вашем интернет претраживачу “образовни тв програм” шта добијате? Ништа и свашта!

Ниједна телевизија  нема образовни програм, нема ни РТС - јавни сервис, кажу “власништво грађана”. Постоји културно образовни програм који “упркос неповољним материјалним околностима, остварује своју мисију”. Тако мисли програмски одбор. Све некако  мислим (или нисам видео): „Образовног програма више нема” . Образовање колико знам и видим и даље постоји, како тако али постоји.  Додуше, прави “велику рупу у буџету” зарад плата “просветних радника” (код нас су просветни радници – учитељи и професори). Професори су трошак (тако мисле ови што кроје буџет, додуше, с времена на време га мало и прекроје, закрпе), образовни програм не зарађује (тако мисле власници, а са њима и уредници). Телевизија се прави да зарађује паре а може и да “буде у служби” власти а може и “all in one”. Свака емисија, сваки минут и секунда, на телевизији,  има задатак да заради паре. Ако нема “рејтинг”, нема гледалаца, нема пара, нема емисије. Сад се намеће и питање: публика –  “драги гледаоци”! Ценим и да публика има “рејтинг”. Можда то са телевизије гледају овако (власници и изабрани уредници): највише је неписмених, па онда долазе полуписмени и писмени, а академски грађанин је сваки десети.

Ко да прави програм, какав програм  и за кога? Па неће ваљда академик!

Novčana pomoć za opštinu Osečinu!

Opština Osečina je mala i nerazvijena varoš u jugozapadnoj Srbiji, u dolini reke Jadar.

Poplava je izazvala veliku materijalnu štetu tako da je svaka pomoć humanih ljudi korisna. Naše malo nekome mnogo znači.

“EU ORIJENT EKSPRES“

EU porede sa „Orijent ekspresom“. 

U tom „vozu“ postoje salon vagoni, vagoni za spavanje i ručavanje. U njima se vozi isključivo briselska birokratija, a u vagon za ručavanje zalaze i putnici iz prve klase, kada imaju da plate.

U drugoj klasi putuju oni koji su na vreme ušli u voz i dobro su profitirali od raznih bespovratnih kredita i pomoći.

U trećoj klasi se vozi takozvana sitna boranija.

U vagonu za prtljag (bagaž), stisnuti između sanduka i kofera, voze se naši susedi, stalno se nadajući da će ih možda nekada pustiti u treću klasu. Na kraju voza klackaju se tzv. „stočni vagoni“. Samo u njima još ima mesta, ukoliko oni iz salon-vagona i kola za spavanje uopšte nekome više i dozvole da uđu u voz.

Mnogi stručnjaci su ovakav „EU Orijent ekspres“, već osudili na propast…!? 

Šta će biti sa putnicima?

Није тешко заљубити се, тешко је то рећи

Живот је пун много драгоцених ствари. Неке од њих су оне без којих нико не би могао уопште да живи. Једна од њих, али дефинитивно најзначајнија је љубав.

Љубав је можда најјача и најснажнија веза која може постојати између људи. Наравно, постоје разне врсте љубави: према брату, другарици, неком хобију... По мом мишљењу, најлепша је љубав према оној посебној особи, оном специјалном дечаку без кога се осећаш празно и усамљено. Љубав према оном за кога имаш осећај да можеш све да му кажеш, оном који чини да ти срце куца убрзано, оном кога нико не може да замени, који те испуњава и поред кога си увек срећна. Свако треба да у свом животу има такву особу, јер без таквих осећања и емоција, ничији живот није потпун. Међутим, на осећања не можемо да утичемо, али без обзира колико су она дивна и колико те чине срећном, често је јако тешко објаснити их, како другима, тако и себи. Понекад осећаш као да те то ужасава и плаши. Помислиш да можеш и хоћеш свима да кажеш, али се ипак затвориш у себе и не можеш ни реч да проговориш. Мада, никад не треба одустати и заборавити своја осећања, колико год то некад било тешко.

Љубав је непроцењива и ништа не може да је замени. Такође, можда је и нешто најлепше на свету. Мада, она понекад тражи нека жртовања и мора се прећи преко разних препрека ради ње. Најтеже од свега је признати је самој себи, али кад се то превазиђе, све остало је лако. И то ме, коначно, доводи до закључка – није тешко заљубити се, тешко је то рећи.

Писани састав
Катарина М. Филиповић VII-5

Draga deco!

Draga deco,

ne osuđujte druge za svoje neuspehe.

Tražite uzroke vaših nesreća u vama samima.

I, ako niste zaslepljeni sujetom, vi ćete ih pronaći, a kada ih pronađete, bićete u stanju da se spasete od zla.

Lek od vaših nesreća je u vama samima.

Upamtite ove reči, koje bejahu talisman moga života:

Svako, ko drugom bol nanosi, čini zlo sebi.

Svako, ko pomaže drugome, pomaže sebi.

Neka nestane obmana ličnosti - i vi ćete zakoračiti na put pravednosti". (L.Tolstoj)

Lepe misli i mudrosti su tu, da nas podsećaju!

Pedeset dolara na sat

Napomena:
Lepe li priče, preuzeto negde sa neta, malo oblikovano i evo objavljujem!

Čovek se vratio s posla, kasno, umoran i nervozan. U sobi ga dočekuje sedmogodišnji sin.

- Tata, mogu da te pitam nešto?
- Da, naravno, sine, reci, šta je? Tata, koliko zarađuješ na sat?
- Zašto me to pitaš? Šta se to tebe tiče? - kaže ljutito.
- Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?
- Ako već moraš i to znati, zarađujem 50 dolara na sat!
- Oh, odgovori dečak, spuštene glave.
- Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?
Otac je bio besan:  

- Da ti pozajmim 25 dolara, da kupiš nekakvu igračku, sličice ili slične besmislice i gluposti! Okreni se i idi u sobu, kasno je, vreme je za spavanje. Ne radim ja, svaki dan, za dečje gluposti! Hm.
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je sedeo i postajao još ljući zbog dečakovog pitanja... kako se samo usuđuje... takva pitanja, samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se odmorio, smirio, razmislio:
- Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno, ne pita često, ne traži novac...
Čovek je otišao u dečakovu sobu, otvorio vrata. 

- Jesi zaspao, sine? - upitao je. 

- Ne, tata, budan sam. - odgovori dečak. 

- Razmišljao sam... možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan na poslu i iskalio sam bes na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.
Dečak se uspravi smešeći se. 

- Oh, hvala ti tata, povikao je. 

Tada, ispod jastuka, izvuče snop zgužvanih novčanica. Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dečak je polako izbrojao novac i pogledao oca.
- Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?
- Zato što nisam imao dovoljno, tata, a sada imam. - odgovori dečak.
Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije.
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve nas koji naporno radimo. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo bar neko vreme s onima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se i „podeli tih 50 dolara” s nekim koga voliš.

Portfolio (ni)je (port)foliranje

Još jedno čudo u nizu čuda našeg obrazovnog sistema jeste tzv. PORTFOLIO za nastavnike. Školama i nastavnicima je naložena izrada portfolia, a da nikome nije jasno kome i čemu to služi. Portfolio treba da sadrži biografske podatke, podatke  o kretanju tokom službe, ko smo, koje su nam dobre, a koje loše strane, šta treba da unapredimo, primere dobre i loše prakse, sertifikate o usavršavanju i svašta nešto. Pisani materijal će se čuvati u posebnim registratorima i podnosiće se na uvid po zahtevu kontrolora iz Ministarstva prosvete. Čuvaće ga nastavnici kod kuće, a neki će verovatno završiti pod katancem i ključem u Školi. U suštini, kada se popuni i sredi, skupljaće prašinu u nekom ormanu. Kako će portfolio u prašnjavim fiokama pomoći unapredjenju nastavnog procesa, kvalitetu nastave i, u krajnjoj liniji, ono što je najbitnije, kakva je korist djacima od još jedne ujdurme birokratije?

Nastavnike za mišljenje niko i ne pita, naređuje im se i propisuje šta i kako da rade. Zato nije ni čudno da nastavnici mnogo toga primenjuju ne zato što su ubeđeni da je to praktično korisno, već zato što im je to naređeno.

Kontrolori se postavljaju iznad nastavnika, popuju im kako treba i kako moraju da rade! Oni su moćnici koji sa visine superiorno i nadmeno posmatraju i vrednuju rad Škole.

Takva je školska praksa sa portfoliom.

p.s. Registratore distribuiraju Agencije “bliske” Ministarstvu prosvete.

p.s. U najavi novo zanimanje "Menadžer za portfolio"  

Dovoljan dva!

Svakodnevno pitanje u našim školama. Profesore, šta treba za dvojku?

Srednje škole suočavaju se uglavnom sa kontradiktornim situacijama.

Ako se opredele da podižu kvalitet rada, postave veće zahteve za zaposlene i učenike može se očekivati da će se broj učenika smanjiti. Učenici će linijom manjeg otpora na visoko postavljene kriterijume i ciljeve odgovoriti prelaskom u drugu školu gde očekuju lakše dostizanje svog cilja a on se uglavnom svodi na to da se razredi završe i da se dođe do diplome. Škole s druge strane, ako se broj đaka smanjuje dolaze u situaciju da zaposleni ostaju bez pune norme časova a u krajnjoj liniji i bez posla dakle egzistencijalni problemi. Po slobodnoj proceni Gimnazije i umetničke škole su u nešto boljoj situaciji po tom pitanju nego srednje stručne škole. Opet, daleko je više učenika u stručnim školama (oko 75%).

Srednje stručno obrazovanje i vaspitanje treba da obezbedi mogućnosti i uslove svakom pojedincu da stekne znanja, veštine, sposobnosti radi efikasnog uključivanja u svet rada ili za nastavak školovanja. Sticanje stručnih kompetencija je samo potreban uslov za zapošljavanje ili samostalno započinjanje posla. Opšta kriza, ekonomski, tehnološki i ukupni društveni razvoj zemlje dodatna su prepreka na putu do posla.

Slabosti su brojne: opremljenost škola u svakom smislu, neusaglašenost obrazovnih profila  sa strukturom privrede i njenim potrebama (školovanje profila za kojima ne postoji potreba ili ima viškova na tržištu rada, dok na drugoj strani nema upisa na pojedina zanimanja koja su potrebna tržištu),  prevaziđeni nastavni planovi i programi kao i udžbenici pisani po tim programima, problemi oko obezbeđenja kvaliteta praktičnog dela nastave u školi i van škole (radna praksa), pri čemu nema akreditovanih radnih mesta i instruktora za praktičnu obuku, nema podsticaja za preduzeća koja bi mogla da obezbede kvalitetnu praksu učenicima.

Mogućnosti u realnoj situaciji nisu baš brojne. Postoji potreba da stručnom kvalitetnom radnom snagom posebno u oblastima digitalnih tehnologija koje se ubrzano razvijaju. Poslodavac se ponaša tako da traži radnike koji vrlo brzo ili odmah mogu da ovladaju poslom što je jako teško bez predhodnog radnog iskustva i kvalitetne radne prakse. Kvalitetna radna praksa uz podsticaj preduzećima (poreske olakšice i slično) je ralana mogućnost i u obostranom je interesu.

Vraćamo se na početak, pitanje ili dilema!? Opisana delimična i izdvojena kontradiktornost treba da navede sve učesnike procesa u obrazovnom sistemu na potpuno drugačije razmišljanje i pristup a time i potpuno nove reči i dela.

 “Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi”. Albert Einstein

“Obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje”. Claus Moser

“Neuspeh je uspeh ako nešto iz njega naučimo”. Malkom Forbes

Solarna energetika

Uporno sam pokušavao da pronadjem podatak: Kolika je instalisana snaga fotonaponskih elektrana u Srbiji koje su priključene na energetski sistem? Nema, čeka se i odgovor nadležnih, onih koji treba da znaju ili mogu da sračunaju. Elektronski sam postavio pitanje Ministarstvu energetike, čekam odgovor.

Solarna energetika je mnogo aktuelna, mnogo više  u odnosu na "osamdesete", kada se moja malenkost, kao mladi diplomac ETF-a, bavila alternativnim izvorima energije, posebno Fotonaposnkim pretvaranjem energije sunčevog zračenja u el. energiju. Daleka budućnost iz te perspektive došla je brže nego što sam se nadao. Tehnička i stručna pitanja su dobila odgovore, razvoj je ispostavio rezultate. Sistemska i administrativna  rešenja se i dalje traže. Npr, mala elektrana od 5kW na krovu el. tehničke škole Rade Končar - Beograd, priključena je i radi na sistemu, a čekalo se više od godinu dana za dozvole i ugovore. Ako je čekanje za razne papire srazmerno instalisanoj snazi, šta reći, potencijalni investiori će reći.: Hvala lepo i dovidjenja, žurimo!

Sekcija za Sunčevu energiju Privredne komore Srbije je održala sastanak pre nekoliko dana. Predsedavajući su izneli pohvale za interesovanje i posećenost skupu. Interesantno, nema informacije o skupu ni na sajtu Komore. Na Skupu je izneto zanimljivo izlaganje od strane iskusne profesorke, o Solarnoj energetici one velike zemlje (SFRJ), o početnim uspesima, praktičnim rešenjima i svetskim dostignućima. Uočava se, stara priča i problematika: malo aktuelnih realizovanih projekata, ni blizu onih medijskih priča o velikim projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije. Kažu nadležni da su podsticajna sredstva za isporuku el. energije iz obnovljivih izvora energije prosto planula - nema više, a da li će biti, e to će rešiti nova administracija. Tako se priča ponavlja iznova, problemi koji su bili "osamdesetih" i sada su tu, umnoženi i usloženi.

Neka nas sunčevi zraci ovog lepog početka proleća u Beogradu, podsete i podstaknu da potencijal sunčevog zračenja iskoristimo i da na pravi način energiju prirode uskladimo sa energijom znanja i novim tehnologijama.

Zainteresovani mogu pogledati linkove:
http://www.piko-solar-portal.de/PlantViewCharts.aspx
http://www.telegraf.rs/vesti/883076-skola-prodaje-struju-eps-u-video