М л а д ен ц и

Данас (22.03.15.) се прослављају Младенци - Св. Четрдесет мученика Севастијских, јер су страдалници били младићи, (Римски војници у Севастији који тврдо вероваху у Господа  и нису се одрекли вере ни пред судом). Овај дан је  повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до овог дана. Дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику:

венци царски - сваки је човек цар у свом малом царству у својој кући,

венци мученички - у браку треба подносити жртве,

венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада. Младенци увек падају у време Часног поста па свако славље треба да је томе саображено.

"Образован је онај ко има образа"

"Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje"

Uvek zanimljiv i aktuelan čika Duško! Lepo je podsetiti se!

Pustite čašu na kraju svakog dana!

Profesor je započeo čas uzevši u ruku čašu punu vode.

Podigao je čašu u vis tako da su je svi mogli videti i upitao:
- Što mislite, koliko je teška ova čaša?
- 50 g… 100 g…200 g… – nagađali su studenti.
- Ni sam ne znam. Dok je ne izmerimo, ne možemo biti sigurni – rekao je profesor.

Ali ja želim da vas pitam nešto drugo. 

Šta će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu nekoliko minuta?
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A što će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu ceo jedan sat? – ponovo pita profesor.
- Počeće vas boleti ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se dogoditi ako je držim ovako jedan dan?
- Ruka će vas početi jako boleti, a od takvog napora mogu se ukočiti mišići. 

Može doći i do komplikacija pa morate potražiti pomoć lekara.

- Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor.

- A dok se sve to događa, je li se promenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa što je onda uzrok bola u ruci i grčenju mišića?!
Studenti se nađoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku.

- Šta treba da uradim da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.

- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odgovor iz amfiteatra.

- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor.

-To isto se događa i s vašim problemima u životu i s vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme, osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju raditi bilo šta drugo. Vrlo je važno razmišljati o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i izvoditi zaključke iz njih, ali još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana.

Bez obzira u kakvoj se situaciji našli, pustite čašu na kraju svakog dana.

"Više um zamisli nego more ponese"

"Pusti brigu na veselje"

Ја теби – ти мени!

У ресторану је седео професор Владета Јеротић са пријатељима. Један младић је хтео да их части пићем.

Пришао је, представио се и рекао да он професору Јеротићу много дугује, зато што су му његове књиге помогле у животу, па би хтео, на овај начин, да му се захвали.

Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:

„Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите.

Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.

Иначе то – ја теби, ти мени – је одраз племенске свести и основ корупције. Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно.

Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе.“

Преузето из: “Светосавског звонца“ бр. 9/2014.

Д Е Т И Њ Ц И

У трећу недељу пред Божић по Православном календару слави се овај празник. Тога дана ујутру рано или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш или обичан канап. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце има вишеструку символику. Прво, символизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим ситуацијама и споровима. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и "дреше" се, одужујући се онима који их вежу.

Riznica mudrosti: 

Rick Emerson