Д Е Т И Њ Ц И

У трећу недељу пред Божић по Православном календару слави се овај празник. Тога дана ујутру рано или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш или обичан канап. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце има вишеструку символику. Прво, символизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим ситуацијама и споровима. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и "дреше" се, одужујући се онима који их вежу.

Riznica mudrosti: 

Rick Emerson

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!”

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!”

SMS stiže  (moderno nema šta), priliv sredstava na tekući račun, redovna plata, srednja škola …! Konačno je legla platica, umanjena, nego šta! Ništa od zahteva Sindikata, ni štrajk ne pomaže (a kad je pomogao profesorima, pitam se?). Linerano smanjenje plate za 10% od uplate pre smanjenja. Tako je najlakše. Po nekoj formuli trebalo je umanjiti osnovicu za 10% tako se ne umanjuju skromni dodaci koji za radni staž i dodatna zaduženja (4% za “razredno starešinstvo”). Ma to je viša matematika, ko bi se bavio time za nekoliko stotina dinara. Šta piše u poruci: priliv 21.970 din! Lepo, profesor sa punim radnim vremenom, staž 16 godina! To je danas celih 180 evra po srednjem kursu Narodne banke. Da upišemo, da se ne zaboravi. Sledeći deo će biti i manji kako kurs evra raste. Objašnjava nam guvernerka kao je to zbog slobodnog tržišta, zbog velike tražnje, zbog “geopolitičke situacije” i što “Investitori” kupuju evriće (pošteno zaradjene u našoj zemlji) kako bi isplatili “dividende” (to se obično sumira i radi na kraju godine). Profesori ovdašnji kao i kolege u “belom svetu” nisu na tim listama (nemam dokaze, al verujem da je tako) za isplatu dobiti a bogme i na tražnju ne utiču. To je za profesore “invarijantno”!

A smanjenje plate? Tako je odlučila naša Vlada a pohvale i pozdrave uputili su predstavnici “medjunarodne zajednice” (da li je to zajednica onih koji dele dividende?) i misije “finansijskih institucija” (čije su naše pare? pa njihove) a sve zarad napretka u procesu “evropskih integracija” (nepovratni proces i nema alternativu) i radi budućnosti (valjda,naše dece-naših djaka). Da preciziram “Smanjenje plata i penzija žrtva za budućnost“ (ministar finansija D. Vujović u jednom uglednom tabloidu). Do obećane budućnosti, “djaci ne smeju da trpe zbog plata i štrajka profesora” grme roditelji i prosvetne vlasti! Da li se to zove “spin” ili “spinovanje”? Zahtev da se plata ne smanji za 10%, čak i da se ispuni, ne rešava bitno status koji danas imaju zaposleni u školskom sistemu. Republički prosek plata je nedostižan iako su po obrazovanju daleko iznad proseka. Školski sitem je jedan, prosveta je jedna, drugog poslodavca da traže ne mogu (a privatnici – plaćaju kao i država) i tu je kraj, druge nema. Radi, ćuti, trpi do “svetle budućnosti”. Kakve su sreće profesori (sa ovakvim djacima na vlasti) i kad bi se obogatili, bogatsvo se ne bi cenilo, na ceni bi bile neke druge vrednosti.

“Budi dovoljno snažan da izdržiš ono što ne možeš da promeniš, dovoljno hrabar da promeniš ono što možeš i dovoljno mudar da razlikuješ to dvoje.”

“Što je naučio Jovica, ne ispravi više Jovan!” (Prof. Vladeta Jerotić)

"ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ"

"Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци ... Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека ... Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда."

ПОСТУЛАТИ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ

                                                                                           Ноам Чомски

1) ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ

Пажњу јавности преусмеравати са важних  проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Та метода се назива и "проблем-реаговање-решење". Треба створити проблем,  да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3) ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, "на кашичицу", месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

4) ОДЛАГАЊЕ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене јесте да се најављује  много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и "заједничка нада у бољу будућност" олакшава њихово прихватање.

5) УПОТРЕБА ЈЕЗИКА ДЕЦЕ

Када се јавности обраћа као кад се говори деци, постижу се два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6) БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7) НЕЗНАЊЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба  подстицати у прихватању  просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9) СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система.

10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. "Систем", заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

“Oбразовни ТВ програм”

Ако укуцате у вашем интернет претраживачу “образовни тв програм” шта добијате? Ништа и свашта!

Ниједна телевизија  нема образовни програм, нема ни РТС - јавни сервис, кажу “власништво грађана”. Постоји културно образовни програм који “упркос неповољним материјалним околностима, остварује своју мисију”. Тако мисли програмски одбор. Све некако  мислим (или нисам видео): „Образовног програма више нема” . Образовање колико знам и видим и даље постоји, како тако али постоји.  Додуше, прави “велику рупу у буџету” зарад плата “просветних радника” (код нас су просветни радници – учитељи и професори). Професори су трошак (тако мисле ови што кроје буџет, додуше, с времена на време га мало и прекроје, закрпе), образовни програм не зарађује (тако мисле власници, а са њима и уредници). Телевизија се прави да зарађује паре а може и да “буде у служби” власти а може и “all in one”. Свака емисија, сваки минут и секунда, на телевизији,  има задатак да заради паре. Ако нема “рејтинг”, нема гледалаца, нема пара, нема емисије. Сад се намеће и питање: публика –  “драги гледаоци”! Ценим и да публика има “рејтинг”. Можда то са телевизије гледају овако (власници и изабрани уредници): највише је неписмених, па онда долазе полуписмени и писмени, а академски грађанин је сваки десети.

Ко да прави програм, какав програм  и за кога? Па неће ваљда академик!

Novčana pomoć za opštinu Osečinu!

Opština Osečina je mala i nerazvijena varoš u jugozapadnoj Srbiji, u dolini reke Jadar.

Poplava je izazvala veliku materijalnu štetu tako da je svaka pomoć humanih ljudi korisna. Naše malo nekome mnogo znači.

“EU ORIJENT EKSPRES“

EU porede sa „Orijent ekspresom“. 

U tom „vozu“ postoje salon vagoni, vagoni za spavanje i ručavanje. U njima se vozi isključivo briselska birokratija, a u vagon za ručavanje zalaze i putnici iz prve klase, kada imaju da plate.

U drugoj klasi putuju oni koji su na vreme ušli u voz i dobro su profitirali od raznih bespovratnih kredita i pomoći.

U trećoj klasi se vozi takozvana sitna boranija.

U vagonu za prtljag (bagaž), stisnuti između sanduka i kofera, voze se naši susedi, stalno se nadajući da će ih možda nekada pustiti u treću klasu. Na kraju voza klackaju se tzv. „stočni vagoni“. Samo u njima još ima mesta, ukoliko oni iz salon-vagona i kola za spavanje uopšte nekome više i dozvole da uđu u voz.

Mnogi stručnjaci su ovakav „EU Orijent ekspres“, već osudili na propast…!? 

Šta će biti sa putnicima?