„Потрага за срећом“

„Право на срећу је виртуелна шаргарепа и либерално-демократска обмана.“

Једна од генијалних досетки постојећег капиталистичког ситема је: „потрага за срећом“.

„Право на срећу“ и  „потрага за срећом“ постају главна преокупација модерног човека.

У трагању за срећом заборавља модерни човек на суштину:

капиталистички систем (монопол приватне својине, моћ доминације).

Пажња са стварног-реалног  се преусмерава у апстрактно.

Човек грађанин тежи да постигне, пре свега, што већу зараду и што бољи друштвени статус.

Зарада га наводи на потрошњу („конзумеризам“) и задовољства (телесна, видљива и опипљива). Магловите, невидљиве  духовне вредности су у другом плану.

Новчана средства за „потрошачку масу“  су ограничена. Материјалне могућности су неједнаке.

Потребе, нове и нове (стварне и вештачке, наметнуте) непрекидно се стварју.

Ту су и жеље које је тешко испунити.

Све то ствара незадовољство. Људи постају узнемирени, нерасположени, грамзиви, огорчени. Капиталистички систем додатно подстиче незадовољство: материјалним и друштвеним положајем, актуелним режимом, потпуно је свеједно чиме.

Капитализам и капиталисти нуде и излаз: апстрактно трагање за срећом и реално право на грађанске протесте и штрајкове.

„Право на срећу је виртуелна шаргарепа и либерално-демократска обмана.“

Чудно је како протести и штрајкови раде у корист капитализма?

Штрајкове организују синдикални покрети-организације. Штрајковима се изражава и испумпава нагомилано незадовољство али само краткотрајно. Захтеви радника су ограничени, тренутни. Борба се своди на „нешто бољу позицију“ и за малу сопствену корист. Услови који се постигну, ако се постигну (можда само на папиру – договор да се штрајк обустави), далеко су од почетних захтева. Систем остаје стабилан, чак што је посебно занимљиво: такви штрајкови подстичу капитализам у његовом напредовању, убрзава његово кретање („систем у кретању“: „развој“, „прогрес“) и „јача моћ доминације“ капитала, што је за ситем и најважније.

Данашње грађанско друштво је друштво великих социјални разлика у корист владајућих кругова: политичари (власт), тајкуни (власници капитала). На дну (и/или при дну) друштвене лествице су незадовољни и несрећни људи. Отуђени су, усамљени, утучени. Неки су и деструктивни а други припитомљени, анестезирани.

Назови елита која организује протесте (улица и друштвене мреже) усмерава њихово негодовање и незадовољство слично као синдикати код штрајкова. Циљ није промена система. „Грађанери“ се надају и теже само да поправе свој материјални и друштвени статус. „Елита“ само жели да се приближи онима који су на врху пирамиде моћи. Енергија протеста и  краткотрајни осећај задовољства се губе временом. Тако протести као и штрајкови раде у корист моћника - власника капитала.

„У потрошачком друштву потребе и незадовољство су трајни, као и жеље, које не могу бити испуњене.“ Незадовољство расте упркос огромној понуди роба, услуга и потреба. Насупрот пропаганди која нас уверава да се незадовољства можемо ослободити стицањем материјалних добара и бољом статусном позицијом у грађанском друштву.

Велике промене у првом реду технолошке нису искоренуле сиромаштво, глад и болест. Напротив, само су увећале неједнакости.

Тома Пикети[1]: У САД, „доминантна класа“ њих око 1% располаже са 25% укупног дохотка (рад и капитал). Када је у питању „власништво капитала“, 1% најбогатијих располаже са 50% капитала. Са друге стране 50% најсиромашнији – „нижа класа“ располаже са 5% власништва капитала.

---

[1] Тома Пикети, Капитал у XXI веку

Virus korona: Šta vam nije jasno?

Ana Kapor: Halo, Rim [1]

Dan četrdeset treći. Iako nisam lekar nego slikar, shvatila sam da ova bolest nema leka i da napada stare a da od nje umiru mladi. Ali ovo nije ozbiljna bolest, osim kada postane ozbiljna a to ne možemo da predvidimo. Najveći broj ljudi nema simptome i ne znamo da su bolesni, ukoliko ne umru. Virus je do sada već oslabio a možda i nije. To danas još ne možemo da kažemo ali ćemo znati ovog leta. Potrebno je dva puta ponavljati tampon, ali dovoljno je i jednom. Svaka zemlja ima svoj mutirani oblik ili je možda na celoj planeti isto. Prenosi se isključivo kapljično, bliskim ljudskim kontaktom. Zato je potrebno dobro prati pločnike. Ne, ulice je potrebno prati iz psiholoških razloga, da nas ne bi bilo strah da izlazimo. Ali sigurnije je ne izlaziti, osim ako nije baš neophodno. Treba da izlazimo, radi imuniteta, ali je bolje da u isto vreme budemo kod kuće.

Sledeća nedelja je ključna, od nje sve zavisi. Sledeće tri nedelje su ključne, od nas sve zavisi. Deca ne prenose virus ali ga u stvari i prenose. Najbolje bi bilo da se deca što pre zaraze. Decu treba dobro čuvati da se ne zaraze. Ona nikako ne treba da idu u parkove, treba ih zaključati. Parkove, ne decu. Škole je potrebno što pre otvoriti, ali ne pre jula. Maske su nepotrebne, mogu čak da budu i štetne ako se pogrešno koriste, dovoljno je držati metar i po distance. Maske su neophodne, one nas štite, ali ne one koje se kupuju u apoteci nego neke specijalne, sa šifrom, koje niko nema. Virus se zadržava na površinama i potrebno je sve dezinfikovati. Nije potrebno dezinfikovati hranu iz prodavnice jer se zaraza tako ne prenosi.

Virus je prirodan, sve je počelo zbog jednog slepog miša na pijaci i oko toga nema dileme. Virus je veštački, nastao je u laboratoriji i to je jasno. Kinezi su odmah obavestili kada je počela epidemija. Kinezi su krivi za sve jer nisu na vreme priznali šta se dešava. Ovog leta ćemo ići na more, jer će visoke temperature da unište virus. Ovog leta ne treba nigde ići jer je najsigurnije lečiti se u svom gradu. Rusi su na pragu da naprave vakcinu, do jeseni će biti gotova i to će nas spasiti. Vakcina sigurno neće biti spremna još najmanje godinu dana. Kada bude bila dostupna nikako se ne treba vakcinisati, osim ako ste u rizičnoj grupi. Najvažnije je da se svi vakcinišu.

Virus će uskoro nestati prirodnim putem. Očekujemo nov nalet virusa u septembru.

Najgore je prošlo. Najgore nas tek čeka.

Šta vam nije jasno?

[1] Preuzeto sa FB stranice Ane Kapor (ćerka Mome Kapora)

Мудри у властитим очима: Фарисеји

Отров, који је потпуно затровао поступке фарисеја, састоји се у томе што они

“Сва дјела своја чине да их виде људи,

да им се клања по улицама и да их људи зову: равни, равни“  (Мт. 23:5,7).”

Циљ њиховог деловања је достизање славе пред другим људима.

Фарисеј све чини ради похвале људске: „Мудар у властитим очима".

Он воли да његова милостиња  и пост и молитва имају сведоке.

Средство за достизање циља је лицемерје.

Карактер фарисеја је лицемерје.

„Чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемерје“ (Лк. 12,1).”

Деловање фарисеја прожето је лицемерјем које се рађа од сујете.

Временом, самољубљем, од сујете настаје безумна и слепа страст ‐ гордост.

Гордост: нема смирења, нема милосрђа, нема покајања, нема праштања.

Срце фарисеја је надмено и гневно. Осуђује и презире ближње.

Они су превиђали оно што је важно: љубав, покајање, праштање.

                                        Земун, Миливоје Филиповић