Шољица добре кафе

Група студената, сада успешни пословни људи, дошли су у посету професору са факултета. Разговор је врло брзо прерастао у жалопојке на свакодневна животна дешавања која прати журба, стрес, исцрпљеност, умор. Причали су о хиперактивном модерном свету, да немају времена за себе и породицу, за опуштање у миру и тишини.

Професор их је слушао с пуном пажњом и саосећањем. 

”Чини ми се да вам треба шољица добре кафе”, рекао је и повукао се у кухињу.

Вратио се с великим лонцем из којег се пушила кафа и са целим асортиманом шољица.

Свака је била другачија. Било је ту порцеланских, пластичних, стаклених, папирних, кристалних, керамичких, окрњених ...

Неке су изгледале скупоцено, као да су стигле с двора последњег руског цара, друге су изгледале сасвим обично, треће су биле окрњене и улупљене…

“Изволите, послужите се.”

Кад су сви бивши студенти имали шољицу у руци, професор је приметио:

”Лепе и скупоцене зачас су плануле. На столу су остале, недирнуте, окрњене, обичне и јефтине шољице.

За себе желите и узимате само најбоље, а ипак, изглед шољице не доприноси укусу.

Лепша посуда обично је само скупља,  а често и замагљује оно што испијамо.

Свима вам је у ствари требала добра кафа, а не шољица. Ипак сте посегнули за најбољом. А онда сте наставили меркајући туђе шољице.

Кад се ухватите у вртлог стреса и незадовољства, сетите се да је кафа попут живота, а посао, новац и положај у друштву су попут шољице. Шољица не дефинише, нити мења квалитет живота који живимо.

Понекад, концентришући се само на шољицу, пропустимо уживање у доброј кафи.

„Најсрећнији људи немају све најбоље, они извуку најбоље од свега.
Живе једноставно, говоре љубазно, воле великодушно”

Колеба се душа у телу

Неопходну равнотежу у човеку врло често одржавају супротне тежње.

Тежња, јака као нагон, за кретањем (“стремљење да се некуда стигне“),

ка променама, ка тражењу новог и другачијег насупрот тежњи да се остане у миру,

у одређеном сигурном положају који не жели промене.

Ако једна тежња надвлада или преовлађује може доћи до губитка равнотеже

(опасни и озбиљни проблеми).

Академик Владета Јеротић каже да је поменута равнотежа у животињском свету остварена скоро па идеално. Животиња се креће или мирује онолико колико је потребно за одржавање живота. Спољашња угроженост природне равнотеже у животињи доводи до борбе "прса у прса" или до бекства.

"Тјело стење под силом душевном

колеба се душа у тјелу" (Његош)

Kineski zid i ljudski karakter

"Kada su Kinezi odlučili da žive u miru, izgradili su Kineski zid.
Mislili su da ga zbog njegove visine, dužine i čvrstine niko neće preći. 

Tokom prvih 100 godina postojanja Zida, Kinezi su napadnuti 3 puta. 

Svaki put neprijateljske snage su podmitile čuvare Zida i bez muke ga prešle.
Greška je bila u tome što su izgradili Zid, ali nisu izgradili karakter ljudi. 
Jedan orijentalista to je objasnio ovim rečima:
Želite li da uništite jednu civilizaciju, na raspolaganju su vam tri načina:
1. uništite porodicu
2. uništite odgoj i obrazovanje
3. obezvredite uzore.
1. Porodica se uništava omalovažavanjem uloge majke, pa se žene počinju stideti zato što su majke ili što su domaćice!
2. Umanjite vrednost i poštovanje učitelja u društvu, tako da ih učenici preziru!
3. Kako biste uklonili uzore, smanjite vrednost učenih ljudi i niko ih neće slušati i slediti!
Prepoznajete li takvu zemlju?"(1)

(1) preuzeteo sa neta