Тркач Добра

Тркач Добра[1]

Никола Тесла нам самоуверено оставља поруку:

„Када наука почне да се бави невидљивим стварима, напредоваће за неколико деценија више него за све векове до сада“.

Иако нисмо сви научници, да ли да сумњамо у овакву Теслину визију будућности науке?

Оно што остаје као сумња јесте да ли ће такав заокрет у науци моћи да промени устаљену, конзервативну природу Човека распетог између Добра и Зла.

„Добро и Зло трче заједно као оно код Платона, када су у двоколицу упрегнута два вранца, бели и црни. У каквом су они чудном спрегу?“

Што се више трудимо и заиста чинимо Добро, већа је вероватноћа да ће све могуће препреке (искушења како говоре хришћани) на томе путу постајати веће. Што чешће свесно (и више несвесно) Човек чини Зло другима – али увек онда и себи – појављују се чудне опомене човеку, унутра и споља. Да ли је то праг препознавања Зла? Да ли то значи или не значи почетак кајања и покајања? „Преовладаће онај драгоцени језичак-показатељ на вечној ваги човековог живота – који представља сопствено искуство“.

Када Човек  (сада све свесније) чини Добро другима осећа у себи прилив енергије. Када чини Зло другима, а и себи (још увек чешће несвесно) осећа у себи да му је лоше, да му је зло.

Да ли се трка Добра и Зла може посматрати упоредо, паралелно кроз историју човечанства?

Да ли треба поћи на пут, на коме нас чека „борба непрестана“ (Његош)?

Надамо се да ће временом у дугом и упоредном трчању Добра и Зла победу извојевати тркач Добра.

Да ли ће се неке загонетке до краја решити?

---

[1] Инспирисан књигом, „Добро и Зло трче заједно“ од академика Владете Јеротића одакле су и преузети неки делови текста.