Ако укуцате у вашем
интернет претраживачу “образовни тв програм” шта добијате? Ништа и свашта!
Ниједна телевизија нема образовни програм, нема ни РТС - јавни
сервис, кажу “власништво грађана”. Постоји културно образовни програм који “упркос
неповољним материјалним околностима, остварује своју мисију”. Тако мисли
програмски одбор. Све некако мислим (или
нисам видео): „Образовног програма више нема” . Образовање колико знам и видим
и даље постоји, како тако али постоји.
Додуше, прави “велику рупу у буџету” зарад плата “просветних радника”
(код нас су просветни радници – учитељи и професори). Професори су трошак (тако
мисле ови што кроје буџет, додуше, с времена на време га мало и прекроје,
закрпе), образовни програм не зарађује (тако мисле власници, а са њима и уредници).
Телевизија се прави да зарађује паре а може и да “буде у служби” власти а може
и “all in one”. Свака емисија, сваки минут и секунда, на телевизији, има задатак да заради паре. Ако нема
“рејтинг”, нема гледалаца, нема пара, нема емисије. Сад се намеће и питање:
публика – “драги гледаоци”! Ценим и да
публика има “рејтинг”. Можда то са телевизије гледају овако (власници и
изабрани уредници): највише је неписмених, па онда долазе полуписмени и писмени,
а академски грађанин је сваки десети.
Ко да прави програм,
какав програм и за кога? Па неће ваљда
академик!
